Organizovale: Annie Abrahams, Helen Varley Jamieson i Clara-e Gomes (Mem?), a zajedno i istovremeno (real time) su ga pisali mnogi slobodni performeri i na netu se nalazi u svojoj integralnoj Pirate Pad verziji. Pruža nam uvid u diskurse savremenog cajberformansa-a podvlačeći njegove tipične karakteristike, ne pretendujući da bude sveobuhvatan ili konačan, već nam otvara tačku iz koje uopšte da počnemo raspravu o cyberformanc-u.
Derrida[1] je rekao da ne postoje osećanja već samo text. Ili kao što kaže knjiga Postanja „Prvo beše reč“. Zašto ne bi smo poneti maštom razmišljali o tome da će jednog dana u nekoj budućoj bazi podataka biti moguće da se isprogramira istant UI, sa svim mogućim aspektima i dimenzijama onoga što bi moglo da se označi kao muškarac/žena.
Sa stanovišta današnjice nauka, tehnologija, biotehnologija, kibernetika, informatika jesu te koje otvaraju mogućnost stvaranja tog mikrosveta bez dimenzija i vremena, ili sveta novih dimenzija i novog vremena (za razliku od mogucnosti putovanja u kosmos).
Čak i prosečni korisnik tehnologije, ulazi u domen jednog novog fenomena muškarca/žene, preformulisanog značenja; kiborg[1], onaj fenomen koji često upotrebljava Donna Haraway u svojim utopističkim cyber[2] kritikama.
