Derrida[1] je rekao da ne postoje osećanja već samo text. Ili kao što kaže knjiga Postanja „Prvo beše reč“. Zašto ne bi smo poneti maštom razmišljali o tome da će jednog dana u nekoj budućoj bazi podataka biti moguće da se isprogramira istant UI, sa svim mogućim aspektima i dimenzijama onoga što bi moglo da se označi kao muškarac/žena.
Ovo bi možda moglo da dovede i u pitanje genetski kod od koga smo sastavljeni na jednu novu zastrašujuću pomisao da smo svi na neki način programi, baze podataka i hipertekstovi koji imaju svoje specifične načine egzistencije u zavisnosti od koda, redosleda aminokiselina u spiralnoj bazi podataka mikro & makro sveta koji uslovljava nas same.
U istom spiralnom plesu ( preformulisaću u svoju korist; demjurg & korisnik ) Donna Haraway se verovatno uplašena ovom mogućnošću odlučuje da ipak, pre bude kiborg nego boginja...
...Mada, bih ja u slučaju žičanog imput / outputa kroz imlant na mojoj „kruni“ dobro razmislila i kao korisnik..
[1] Politike prijateljstva
