Sa stanovišta današnjice nauka, tehnologija, biotehnologija, kibernetika, informatika jesu te koje otvaraju mogućnost stvaranja tog mikrosveta bez dimenzija i vremena, ili sveta novih dimenzija i novog vremena (za razliku od mogucnosti putovanja u kosmos).
Mehanička hiper-materijalna supstanca u ovom slučaju virtuelno geometrijsko telo virtuelne realnosti, bi trebala da se spoji sa duhovnom supstancijom i njenim glavnim atributom tj. mišljenjem. Sa aspekta naučne fantastike, duh je ona krajnja istanca kojoj teže kauboji Cyber space-a, tj. poslednja koja ih nastanjuje u jednoj novoj teritoriji u koju samovoljno odlaze kroz konzole u svemir matrice - putem elektronskih vodova, linkova, hiperlinkova (ili čega god) od čega će biti sastavljen kompjuterska mreža i virtuelna realnost sutrašnjice. Duh sutrašnjice je izgovorio ono čuveno Dekartovsko „Mislim dakle postojim“. Kibernaut nam nije ostavio mogućnost da se pitamo kako, on se jednostavno i samo preselio...
