CyPosium - “Istorija internet performansa počinje ranih 90-ih, kada je došlo do njihovog porasta. Svi ovi performansi razlikuju se u formi i sadržini i opisani su sa više naziva (kao što su cajberformansi, daljinski performans, internet bioskop, ekran bina, kompjuterski posredovani performans…) su izvedeni u različitim online okruženjima (kao što su tekstualne i grafičke chat sobe, emitovanja zvuka u realnom vremenu, koreografija za ekran, virtuelni svetovi, igre i namenski izgrađene ili postojeće platforme) i angažuju različitu publiku. Net je međutim, zaboravan: on gubi sećanje na te događaje, na ljude koji su ih živeli, na okruženja i zajednice koji su bili domaćini.“
Iz tog razloga da ne bi izgubili kontinuitet u istoriji internet performansa, organizacija CyPosiuma je pozvala sve performere koji su radili u proteklih 20 godina u polju net performansa da pošalju svoje predloge (otvoren konkurs) o svojim prošlim projektima. Prijavio se veliki broj performera, ali su u uži izbor su ušli oni projekti koji su formalno ispunili sve uslove da bi se mogli nazvati NET performansima. Takođe važan uslov je bila i istorijska vrednost samih projekata, te su prošli oni projekti koji su ostavili trag i u teorijskom i istorijskom smislu bili krucijalni u domenu izvođačkih i digitalnih umetnosti.
U organizaciji simpozijuma bili su umetnici koji su takođe internet performeri i organizacije koje se bave internet performansima, a koji u proteklih deset godina rade u domenu cyberperformansa. Pre svega Up Stage – Helen Varley Jamieson i Viki Smith, zatim, Water-wheel TAP – Suzon Fuks i James Cunningham, čije platforme su se koristile u toku simpozijuma. Ostali organizatori su nezavisni performeri i teoretičari: Annie Abramhas, Nathalie Fougeras, Papagiannouli Christina , Katarina Dj. Urošević, Francesco Buonaiuto & Martin Eisenbarth.
Iz ovoga je jasno da je događaj pre svega bio virtuelan tj. organizatori, umetnici i gledaoci su sarađivali, predavali, posmatrali putem interneta, s tim što se u toku cympozijuma otvorilo nekoliko NOD-ova širom sveta, otvorenih za posetioce, kao projekcije u galerijama. Umetnici i teoretičari su učestvovali dali su punu sliku kuda je išao put internet performansa u protekle dve decenije.
Teoretičarka Marija Chatzichristodoulou [aka Marija X] koja je dala uvod u cyberformanse i CyPosium svojom temom: Ciberformance? Digitalnost ili Umreženost signala? Sajberpozorište? Ili Virtuelna Pozorišta? ... Ili sve gore navedeno?, imala je vrlo zanimljivo predavanje. Pre svega pozivajući se na Stiv Diksona, koji u predgovoru svoje knjige digitalni Performans (2007), priznaje problematičnu prirodu istih, zbog širokog spektra primene oba njena elementa: 'digitalnog' i 'performansa'. Prema Diksonu '"Digitalno" je postao labav i generički termin, a "performans" je stekao široke aplikacije i različite nijanse. Iako uslovi postaju sporni, nema sumnje da je u poslednje dve decenije došlo do širenja izvođačkih praksi koje se javljaju, a nisu u fizičkim ili proksimalnim sredinama, već onlajn, u namenski sagrađenim platformama ili u izdvojenim virtuelnim okruženjima i svetovima. Ovaj rad nam je ponudio kondenzovani umetnički istorijski pregled tek nastajućeg žanra digitalnih umetnosti, fokusirajući se posebno ka performativnim praksama koje se razvijaju isključivo na mreži. Za njom su usledila predavanja različitih autora:
Auriea Harvey and Michaël Samyn / Wirefire: Kompletna istorija ljubavi u Žici (delovi 17-24) , u nizu odlično organizovanih performansa iz više delova, ovi umetnici organizuju platformu zbog međusobne komunikacije jer žive u različitim državama. Auriea u Njujorku, SAD i on u Ronse, Belgiji. Verujući u mrežu započinju svoj život na njoj a sve u potrazi za smislom ljubavi. Tako je sagrađena jedna platforma iz potrebe za: ostvarenjem želja, intimnosću i publikom.
Alan Sondheim / We Have Always Been Avatars, and Avatars Must Die, gde kroz seriju SL performansa umetnik uz pomoć programa i programiranja, dolazi do niza ambijentalnih efekata nesvakidašnjih za 3D okruženje, gde se gube granice materije i dobija se predivan kolaž najrazlčitijih ambijentalnih i apstraktnih slika i zvukova.
Miljana Perić / Više - manje od Cybermode: Nekoliko teorijsko kratakih -(KR) Kru (g) ova da Naučite da čujete kroz laži svojih očiju, ASIC konceptualna struktura kritičkog tekstualnog ciberformansa je organizovana oko pojmova u sajber-net-ispovesti...
Stephen A. Schrum / ATHEMOO & NetZavođenje: Cenzura i umetnost Sexting art pre mobilnih telefona, šta se dešava kada ulogu glumca preuzme avatar?
Joseph DeLappe / HEAD SHOT! Performativna Intervencije u mešovitim realnostima, postavlja pitanje šta se dešava ako kontekstualizujemo pristup kreativnim aktivnostima u kompjuterskim igrama kao lokacijama za intervencionističke nastupe i / ili sajtovima za ekstrakciju podataka za stvaranje artefakata. DeLappe se fokusirao na nekoliko njegovih poslednjih projekata, angažovanim i aktivističko orijentisanim performansama i internet baziranim umetničkim projekatima.
Adriene Jenik / Tako daleko, a opet, toliko blizu: Lekcije iz telematskih improvizacija, Koje vrste učinka i znakove improvizatori razvijaju u mrežnom okruženju? Ovaj rad se zasniva na iskustvu režije, improvizacije i uspešnosti projekata „Desktop bioskop, SPECFLIC i Open_Borders Lounge“.
ActiveLayers / RE-COLLING HOME, grupa umetnika je opisivala njihov zajednički stvaralački proces, izazove na koje su naišli, kako su ih rešili i o razvoju same priče i likova i načina na koji su pokušali da angažuju publiku u ovoj specifičnoj internet triologiji.
Roger Mills / Ethernet Orchestra: Studije slučaja umrežene međukulturalne improvizacije, njegov rad ocenjuje dva interkulturalna improvizatorska nastupa, umreženog muzičkog ansambla Ethernet orkestra. On ispituje kreativne i kognitivne izazove sa kojima se suočavaju muzičari koji online sarađuju, komponuju i sviraju s velikih udaljenosti i koji imaju različite kulturne i muzičke tradicije.
Maja Delak & Luka Prinčič / Prozračnost - telematski performans, U ovoj prezentaciji pratimo ličnu istoriju umetnosti ova dva umetnika. Prozračnost je eksperiment u sudaru dva sveta: performativnih fizičkih i telematskih. Kroz pažnju na pitanja kako se oni prikazuju na mreži i tu javno i lokalno uz umetničke grupe izvođača, vizuelnih umetnika, muzičara i kompjuterski programera stvaraju situaciju intenzivnog nelinearnog pripovedanja.
Organizaciji CyPosiuma pre svega i vrlo bitna bila online publika, zato što ona ima centralno mesto u toku samih Cyberformansa, a iz razloga što se baš u toku simpozijuma videlo kolika je zainteresovanost online zajedice za takvu vrstu dešavanja., tj. retrospektivu onih art concepata koji su prošli a desili su se upravo na internetu...Ako samo virtuelno dozvoljava de se galerija i sama umetnost shvate kao “delokalizovani” procesi, novi mediji se javljaju kao stožer pojave, čiji uticaje teško danas možemo da procenimo, kaže Deloš. U svakodnevnom iskustvu posećujemo web sajtove ili koristimo CD ROM kao da posećujemo ustanove kulture, festivale, pozorišta, galerije… Razume se da je poseta promenila prirodu, postala je metaforična tj. odvija se u fotelji ispred ekrana, često upravljana mišem. Nije to sirov svet nasuprot kulturi, već druga kultura - artefekat, iako nam ponekada daje iluziju da nas vraća na kulturu koja nas je stvorila.
