Helen Valery Jameson u uvodu u svoju tezu[1]“ Adventures in cyberformance“ prvo istražuje razliku između pozorišta i performansa i cyberformansa. Ona pretpostavlja da je net performans vrsta hibrida pozorišta, upućujući prvo na očiglednu sličnost, jer se u sva tri akcija izvodi sa određenom namerom, a u prisustvu posmatrača i u realnom vremenu, gde je i dalje odnos između umetnika / izvođača i publike od ključnog značaja - kao i podela između njih.
Ipak imenovanje određenih oblika u okviru pozorišta / performansa / cyberformansa (gde je pažnja usmerena na one performanse koji imaju sličnu strukturu kao cyberformans) ovde otvara prostor za obilje različitih i novih termina, što se može i očekivati u periodu brzog tehnološkog napretka, kreativnih eksperimentisanja i društvenih promena. Ona tvrdi da termin koji nas asocira na internet preformanse nužno ne mora zvati cyberformance - niti da je isti termin bolji od bilo kog drugog, ali zaključuje da je smislen i opasan i da uspostavlja specifičnu formu u okviru digitalnih i umreženih performansa, koji još uvek nisu jasno artikulisani.
[1] Helen Varley Jamieson, Adventures in Cyberformance: experiments at the interface of theatre and the internet, Master of Arts (Research), Drama (Performance Studies); Creative Industries Faculty, Queensland University of Technology, 2008.
