Nesumnjivo je da je trijumf »digitalne paradigme« poslednjih decenija promenio način opažanja i terminologiju. Diskurs izvođenja se odvojio od pozorišnog, ali mu je i dalje suštinski smešno blizak. Ipak za razliku, medijatizacija i globalizacija društva, kao i neprestana cirkulacija pokretnih slika doprinosi površnijem i obuhvatnijem opažanju koje zamenjuje centriran, dublji način opažanja, ili posmatranja/čitanja teksta/slike.
Svet opažanja više nije linearan, već simultano i multi-perspektivno opažanje sve više zamenjuje tradicionalno.
Isto tako terminologija koju koristimo u digitalnim tehnologijama je drugačija - Kombinovanjem reči cybernetic i cyber space nastali su mnogi termini vezani za internet performanse.
Na primer termin cyberformance[2] je usvojen od strane drugih naučnika i umetnika u ovoj oblasti, ali to nikako nije univerzalno prihvaćen termin, jer i drugi naučnici i umetnici koriste različite termine i definicije, poput cyberdrama (1997), cyber theater ( Chatzichristodoulou, 2006, Dikon, 2007), cyberperformance (Causei, 2006), hyperformance (Unterman, 2007), telematic performance (Salz, 2004) net performance, online performance i digital performance (dr.Shrum) itd.
Teško je govoriti sa preciznošću o ovom širenju terminologije i raznovrsnosti same prakse...
