U ovom slučaju telo performera je Virtuelno telo u virtuelnoj realnosti „karakter” „dvojnik”[1], „nad-marioneta”[2] kao pandan marioneti u lutkarskom pozorištu gde je igra i manipulacija s digitalnim rekvizitima, scenografijama, kostimima, efektima otvorena u nebrojeno različitih nijansi i mogućnosti. Pre svega virtuelno telo(la) performera uvodi novi vid perfomera, prostog naziva avatar, performera koji je karakterističan upravo i za cyberformance.
Avatar predstavlja korisnika ili tzv. alter ego korisnika u dvodimenzionalnom i trodimenzionalnom svijetu virtuelnog. Koristi se u kompjuterskim igrama, na internet forumima, net performansima, najrazličitijim sajtovima i po internetu gde god da je potrebna nekakva vrsta projekcije na naš drugi vid postojanja. Reč avatar je uzeta iz indijske filozofije, gde avatar u stvari označava gospodova otelotvorenja na zemlji, njegove hiljade transcendentalnih oblika, u kojima silazi u svet i realnost nas bhakta, da bi se igrao i kroz igru nas doveo do novih saznanja.
Korišćenje ovog termina kao virtuelnih tela na internetu dolazi još iz davne 1992. i Neal Stephenson-a i njegove cyberpunk novele Snow Crash gde se socijalni status temeljio na kvalitetu avatara i njihova detaljnija manifestacija je označavala iskusnog hakera ili programera…Od tog doba do dana današnjeg socijalni status avatara se pomerio i ka njegovoj virtuelnoj veličini i težini (50x50px, 100x100px, 200x200px 300x250px ili 35kb, 100kb, 10mb, 100mb, 1gb)...pa su avatari u 3D kompjuterskim igrama mnogo teži od avatara na forumima i socijalnim mrežama ili avatara na UpStage-u, a začuđujuće laki u odnosu na primer, avatare na TAP-u.
Ana Vujanović zato formuliše i odmah postavlja pitanje: „U okviru internet teatra i performansa, avatari su slike/figure (‘ikonice’) na kompjuterskom ekranu koje su izvođači sajberformansa. Pitanje je: da li su oni bestelesni izvođači sajberformansa ili ekranski zastupnici živih performera?“
